Doing Business in Montenegro (FAQ)
1. Is it complicated to register your business?
No. According to OECD, Montenegro is champion in the region for business registration.
2. How long does it take to register a business?
It takes 4 working days.
3. What is the minimum financial requirement to set-up a limited liability company?
1 euro.
4. Which institution is in charge of business registration?
The Central Register of the Commercial Court is in charge of business registration. It has an electronic database of registered business entities, contracts on financial leasing and pledges.
5. How many documents do you need to register LLC?
Three documents: Founding decision, Bylaws and Form for specific type of company, all available at the web site: www.crps.me
6. What types of companies are permitted by the Montenegrin law?
Montenegrin law permits establishment of six types of companies, the most common being:
a) Limited Liability Company (d.o.o.)
· Minimum capital requirement €1
b) Joint Stock Company (a.d.)
· Minimum capital requirement of €25,000
c) General partnership (o.d.)
· Two or more persons
Minimum capital requirement – no minimum equity requirement ·
d) Limited partnership (k.d)
· Two or more individuals
Min. capital requirement - no minimum equity requirement ·
e) Entrepreneur
Min. capital requirement - no minimum capital requirement ·
f) Part of a foreign company
· Min. capital requirement - no minimum capital requirement;
7. Is privatisation of the state enterprises completed in Montenegro?
Not yet. Nevertheless, most of the state-owned enterprises were privatized in the last five years. It is expected that the privatization process will be completed in the next two years.
8. Which methods of privatisation are used?
Privatization methods are covered by the Law on Privatization and they are as follows:
· Public auction
· Public tender
· Public offer
9. What are the effects of the privatisation process?
The privatisation process in Montenegro was described as one of the most successful in the countries in transition. More than 82% of state capital is privatised under the motto: “We don’t sell our companies, we are buying good owners!” There is no domination by investors from any one country. New owners are coming from Germany, Hungary, Norway, Belgium, Austria, Greece, Italy, Russia, Japan, Singapore, USA, etc. The presence of foreign companies in the Montenegrin market is improving the business climate. Post-privatisation reforms are directed toward stronger protection of property rights, improvement of corporate governance and further development of capital market.
10. What are the plans for this year?
The Privatisation Plan for 2005 predicted privatisation of 28 companies through public tender procedure. The major goals for 2005 have been achieved - privatisation of two large state companies, namely, Telekom, which was sold to the Hungarian Matav, owned by D-telecom, and the Aluminum Plant KAP. In addition, many hotels were sold. The hotel resort Sveti Stefan is under a 25-year lease agreement with Aman Resorts from Singapore. Preparation for international tender procedure has started for Plantaze, a large wine producer (www.plantaze.cg.yu), the Port of Bar (www.lukabar.cg.yu ) and Shipyard Company from Bijela. The current Privatization Plan is available at the web sitewww.mipa.cg.yu.
11. How does the law categorise land in Montenegro?
The law classifies all land into two categories:
a) Construction land
· Public construction land (in state municipality ownership)
· Other construction land (in all ownership forms).
b) Agricultural land (in all ownership forms)
· Cultivable and
· Uncultivable land.
12. Who is the owner of urban construction land?
Most of the urban construction land is the property of the Republic of Montenegro, but the percentage of privately owned land is increasing year by year. There are no restrictions in ownership of urban construction land.
13. How can one obtain right of use?
The right of use of construction land can be obtained by:
a) Signing a Transfer Contract between the municipality, legal entity or other organisation and individual, in a term of 30 days from the date of the decision to transfer.
b) Renting urban construction land for a definite period of time.
14. What are the implications and characteristics of “right of use”?
The “right of use” of the urban construction land has the following characteristics:
· It relates to ownership of the constructed building
· It is granted for a definite period of time
· It is not transferable as such but is automatically transferred by the sale of a constructed building.
Procedures, conditions, and ways of renouncing urban construction land are regulated by each municipality.
15. What fees does an investor pay for the “right of use” of land?
There are three fees which apply to the “right of use” of land:
· Fee for obtaining the building site (one time payment)
· Construction land development fee (one time payment)
· Monthly fee for using the land.
16. How can one obtain construction approval?
Construction approval is obtained from the municipality. In each municipality there is a department for urban planning that is in charge of giving the licenses. Licenses for construction over 1,000m2 are obtained at the Republic level – Ministry of Environment Protection and Physical Planning.
The procedure is as follows: the municipality adopts the Detailed Urban Plan, and then issues a Location Permit for the land in question (same procedure for domestic and foreign companies). After receiving the construction plan from the investor, the municipality issues construction and usage permits
17. What is the average customs rate in Montenegro?
The average customs rate is 6%.
18. How are Import customs regulated?
Import duties are set by the Customs Tariff, an integral part of the Customs Tariff Law, which is fully based on the Harmonized Nomenclature and coordinated with the EU Combined Tariff. The value of goods, which serves as the customs assessment base, is the contract price. (www.djp.cg.yu )
19. Which goods dominate Montenegrin exports and imports?
Metals (aluminum) are dominant in Montenegrin export, while imports do not register a single dominant item.
20. Which countries have signed the Free Trade Agreement with Montenegro?
Montenegro has Free Trade Agreements with: Albania, Bosnia and Herzegovina, Bulgaria, Croatia, Serbia and Montenegro, Macedonia, Moldova and Romania. The agreement provides liberalisation of at least 90% of mutual trade by the end of 2008. In addition, a free trade agreement with Russia is fully active, offering access to a market of 150 million people.
21. Does Montenegro have preferences for export to EU?
Yes. The EU has taken steps to stimulate exports of countries in the region through the establishment of autonomous trade preferences (ATP) that provide duty-free entry for over 95% of goods. Exemptions include wine, meat and steel. Products originating from Montenegro are generally admitted for import into the European Union without quantitative restrictions and are exempted from customs duties and charges. The products exempted from the free import regime are agricultural products, “baby beef” products and textile products.
22. What is the status with EFTA countries-Switzerland, Norway, Iceland, Liechtenstein?
A preliminary declaration of cooperation was signed with EFTA in December 2000, pledging asymmetric treatment of Montenegrin products in the markets of the four member countries. This declaration has paved the way for a future free trade agreement between EFTA and Montenegro. At the first Port of Bar official meeting of the working group in September 2001, EFTA has ascertained its commitment to following the dynamics of liberalisation of Montenegrin trade with the European Union.
23. Which countries are Montenegrin major foreign trade partners?
Italy is the major import and export partner for Montenegro.
24. Are there any Free Trade zones in Montenegro?
The Law on Free Trade Zones was adopted in 2004, providing the possibility for opening free zones. Currently, one free zone is working in Montenegro within the Port of Bar.
25. What are the advantages of doing business in Free Trade Zones?
Importers who use free trade zones are not liable for paying corporate tax, VAT and customs. Goods that are imported from the Zones into the domestic market are subject to standard customs procedures and tax procedures.
Free zones provide more flexible, more efficient and more profitable conditions for the participant in international operations. The privilege of free zone users is exemption from the burden of taxation and duties, on production for export. In this way they can increase their competitiveness in third-country markets.
1. Да ли је компликовано да се региструјете ваш посао?
Но Према ОЕЦД-а, Црна Гора је првак у региону за регистрацију пословања.
2. Колико времена је потребно за регистрацију предузећа?
Потребно је 4 радна дана.
3. Која је минимална финансијска захтев да оснују друштво са ограниченом одговорношћу?
1 евро.
4. Која институција је надлежна за регистрацију привредних субјеката?
Централни регистар Привредног суда је задужен за пословање регистрације. То је електронска база података регистрованих привредних субјеката, уговора о финансијском лизингу и залога.
5. Колико докумената Да ли је потребно да се региструјете ДОО?
Три документа: Оснивање одлука, статут и образац за одређену врсту предузећа, све је доступно на веб сајту: www.crps.me
6. Које врсте предузећа су дозвољене црногорским законом?
Црногорски закон дозвољава оснивање шест типова фирми, најчешћи су:
а) са ограниченом одговорношћу (доо)
· Минимални захтевани капитал € 1
б) Акционарско друштво (АД)
· Минимални захтевани капитал од € 25.000
в) Ортачко друштво (ОД)
¨ два или више лица
Минимални захтевани капитал - нема минимални капитал захтев ·
Д) Командитно друштво (КД)
¨ два или више појединаца
Мин. · капитала - нема минимални капитал захтев
д) Предузетник
Мин. · капитала - нема минимални захтевани капитал
ф) Део стране компаније
· Мин. капитала - нема минимални капитал;
7. Да ли је приватизација државних предузећа завршена у Црна Гора?
Не још. Ипак, већина државних предузећа су приватизована у последњих пет година. Очекује се да ће процес приватизације бити завршен у наредне две године.
8. Које методе се користе приватизације?
Приватизација методе су обухваћена Законом о приватизацији и они су као што следи:
· Јавна аукција
· Јавна понуда
· Јавна понуда
9. Који су ефекти приватизације?
Процес приватизације у Црна Гора је описан као један од најуспешнијих у земљама у транзицији. Више од 82% државног капитала је приватизовано под мотом: "Ми не продајемо наше компаније, ми смо добри власници купују!" Нема доминације од стране инвеститора из било које земље. Нови власници долазе из Немачке, Мађарске, Норвешке, Белгије, Аустрије, Грчке, Италије, Русије, Јапана, Сингапура, САД, итд присуство страних компанија на црногорском тржишту је побољшање пословне климе. Пост-приватизације, реформе су усмерене ка јачи заштите имовинских права, побољшање корпоративног управљања и даљи развој тржишта капитала.
10. Који су планови за ову годину?
План приватизације за 2005 предвидео приватизацију 28 предузећа путем јавног тендера. Главни циљеви за 2005 су постигнути - приватизација две велике државне компаније, наиме, Телекома, који је продат мађарски Матав, чији је власник Г-телеком, а Комбината алуминијума КАП-у. Поред тога, многи хотели су продати. Хотел Ресорт Свети Стефан је испод 25-годишње закуп уговор са "Аман Ресортс из Сингапура. Припрема за међународни тендер процедура је почела за Плантаже, велики произвођач вина (ввв.плантазе.цг.иу), Лука Бар ( ввв.лукабар.цг.иу ) и бродоградилишта из Бијеле компанија. Тренутни План приватизације је доступан на веб сајту ввв.мипа.цг.иу .
11. Како Закон категоризација земљишта у Црна Гора?
Закон класификује све земље у две категорије:
) грађевинског земљишта
Јавни грађевинско земљиште (у власништву државе општини)
· Остали грађевинског земљишта (у свим облицима својине).
Б) Пољопривредно земљиште (у свим облицима својине)
· Обрадиве и
· Унцултивабле земљишта.
12. Ко је власник градског грађевинског земљишта?
Већина градског грађевинског земљишта у власништву Република Црна Гора, али је проценат у приватном власништву земљишта повећава се из године у годину. Не постоје ограничења у власништву градског грађевинског земљишта.
13. Како неко може добити право на коришћење?
Права коришћења грађевинског земљишта може се добити од:
) Потписивање уговора Пренос између општине, правно лице или друга организација и појединаца, у року од 30 дана од датума доношења одлуке за пренос.
Б) Изнајмљивање градског грађевинског земљишта на одређено време.
14. Које су импликације и карактеристике "право коришћења"?
"Право на коришћење" градског грађевинског земљишта има следеће карактеристике:
· То се односи на власништво над изграђени објекат
· То се додељује на одређено време
· То није, као што су преносиви, али се аутоматски преноси продаје изграђене зграде.
Поступак, услове и начин одрицања градског грађевинског земљишта су регулисани од стране свих општина.
15. Колике ли инвеститор плаћа за "право коришћења" земље?
Постоје три таксе које се односе на "право коришћења" земљишта:
· Накнада за добијање грађевинског земљишта (једнократно)
· Накнаде за уређивање грађевинског земљишта (једнократно)
· Месечна накнада за коришћење земљишта.
16. Како неко може добити одобрење изградње?
Одобрења за изградњу је добијена од општине. У свакој општини постоји одељење за урбанизам која је задужена за давање дозвола. Дозволе за изградњу више од 1.000 м2 се постижу на нивоу Републике - Министарство за заштиту животне средине и просторно планирање.
Процедура је следећа: Општина усвоји детаљни урбанистички план, а затим издаје локацијске дозволе за земљиште у питању (исти поступак за домаће и стране компаније). Након добијања грађевинске план од инвеститора, општина питања изградњу и употребне дозволе
17. Шта је просечна царинска стопа у Црна Гора?
Просечна царинска стопа је 6%.
18 година. Како се увозне царинске регулисана?
Увозне дажбине су постављени од стране Царинске тарифе, саставни део Закон о царинској тарифи, који је у потпуности заснован на хармонизованом номенклатуре и координацији са ЕУ Комбинована тарифа. Вредности робе, који служи као царински процене базу, је уговорена цена. ( ввв.дјп.цг.иу )
19. Који робе доминирају црногорског извоза и увоза?
Метали (алуминијум) је доминантна у црногорском извозу, док је увоз не региструју један доминантан елемент.
20. Које земље су потписале Споразум о слободној трговини са Црна Гора?
Црна Гора је Споразум о слободној трговини са: Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Србија и Црна Гора, Македонија, Молдавија и Румунија. Споразум предвиђа либерализацију од најмање 90% од међусобне трговине до краја 2008.Поред тога, споразум о слободној трговини са Русијом је у потпуности активан, нудећи приступ тржишту од 150 милиона људи.
21. Да ли Црна Гора има преференције за извоз у ЕУ?
Да. ЕУ је предузела кораке да се стимулише извоз земаља у региону кроз успостављање аутономних трговинских преференцијала (АТП) који обезбеђују без царине за више од 95% робе. Изузеци су вино, месо и челик. Производе пореклом из Црна Гора су углавном примљени за увоз у Европску унију, без квантитативних рестрикција и ослобођени царине и дажбине. Производи изузети од режима слободан увоз пољопривредних производа, "јунетине" производа и текстилних производа.
22. Какав је статус са земљама ЕФТА-Швајцарска, Норвешка, Исланд, Лихтенштајн?
Прелиминарна декларација о сарадњи је потписан са ЕФТА у децембру 2000, обећавајући асиметрични третман црногорских производа на тржиштима земаља чланица четири. Ова декларација је утрла пут за будући споразум о слободној трговини између ЕФТА и Црна Гора. На првом Луке Бар званичног састанка радне групе у септембру 2001, ЕФТА-е утврди своју посвећеност након динамици либерализације трговине Црне Горе са Европском унијом.
23. Које земље су црногорски главни спољнотрговински партнери?
Италија је велики увоз и извоз партнер за Црна Гора.
24. Да ли постоје зоне слободне трговине у Црна Гора?
Закон о слободним зонама је усвојен у 2004, пружајући могућност за отварање слободних зона. Тренутно, једна слободна зона ради у Црна Гора у оквиру Луке Бар.
25. Које су предности пословања у слободним зонама?
Увозници који користе слободне трговинске зоне нису одговорни за плаћање пореза на добит, ПДВ и царина. Роба која се увози из зоне на домаће тржиште подлеже стандардним царинских и пореских процедура.
Слободне зоне обезбеђују флексибилније, ефикасније и профитабилније услови за учесника у међународним операцијама.Привилегија корисника слободне зоне је ослобађање од терета пореза и дажбина, на производњу за извоз. На тај начин они могу да повећају своју конкурентност на трећим тржиштима земаља.
Нема коментара:
Постави коментар
VAŠA PITANJA I KOMENTARI: